Епископ Методије на Благовијести служио Литургију у Пољима код Мојковца

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је на празник Благовијести Пресвете Богородице, у петак 7. априла 2023. године, Свету Архијерејску Литургију у храму посвећеном овом празнику у Пољима код Мојковца.

На почетку Литургије, у којој је саслуживало свештенство и монаштво Епархије и Митрополије црногорско-приморске, Владика је постригао слугу Божјег Младена Топовића у чин чтеца.

Послије читања светог Јеванђеља, литургијску проповјед произнио је протојереј-ставрофор Раде Радовић, свештеник у пензији, који је накада био парох у овом крају.

„Благовијест је дан када је Господ послао анђела Светог архангела Гаврила, који је био велики посредник између Бога и човјека, и он је људски род својом благом вијешћу кроз вијекове обавјештавао о ономе што је Господ наумио да човјека освети и просвети. Тако и овог пута Свети архангел Гаврил донио је најрадоснију вијест у историји људског рода. Светију вијест никад и нико није донио него Свети архангел Гаврил када је обавијестио Пресвету Богородицу, дјевојку и рекао јој да ће затрудњети и родити сина, и да му дадне име Емануил што значи С нама Бог“, рекао је прота Раде.   

Велики и дивни празник Благовијести Пресвете Богородице и храмовну славу ријечју архипастирске бесједе честитао је Преосвећени Епископ Методије, наводећи да овај храм никако не би могао бити посвећен другом празнику, до Благовијестима, јер је из благовијести овог храма, молитве и бескрвне жртве која се у њему приноси толико времена, ни шта друго није могло израсти него тај, по Владикиним ријечима, величанствени храм Саборни у Мојковцу – Рођења Господа Бога и Спаса нашег Исуса Христа.

„Без Благовијести не би ни Божића имали. Народ у овом крају је, као кроз све вјекове, што је знао и памтио, знао реда и поретка шта иде прво, а шта потом за тим треба и може да сљедује. Тако је овај дивни храм овдје постројен, посвећен празнику без којег не би било трунке радости у овој долини плача, како су је назвали раније људи, а и ми смо свједоци тегобе, муке, искушења животног пута кроз који сви ми људи на земљи пролазимо“.

„Оно једно људско биће које је у име свих нас, свих људи у свим временима рекло да Господу, то јесте Пресвета Богородица, и данас славимо тај празник, том изасланику оног свијета и неба Архангелу Гаврилу, који потврђује да је послан из оног свијета. То је наш додир преко светих анђела са оним свијетом ка коме сви идемо и ка којем смо се упутили од кад смо се родили овдје, на земљи“, рекао је Његово Преосвештенство, додајући да је Пресвета Богородица у име свих нас рекла да и узвратила послушањем и љубављу на љубав Творца свега видљивог и невидљивог, неба и земље, свега што је створено од дана кад је Господ почео из љубави своје, а не из нужности, стварајући овај свијет и све свјетове.

„Као круну свега што је створио, створио је круну невидљивог, и  небеског, и земаљског свијета – човјека и у њему је улио све што је небеско и све што је земаљско, тварно и материјално, и духовно, све што је Он у свом предвјечном плану замислио да створи, све је у једно биће слио на крају свог стварања. Као круну и најљепши израз свог стварања је створио човјека никако друкчије него по лику своме“.

„Ми, као боголики спашавамо се тиме што је на своју личност и друго лице Свете Тројице Бога љубави иступило и превазишло своју божанску природу и узело поред ње на себе и човјечанску и постало човјек, а ово је дан када се десило небеско, безгрешно зачеће Духом Светим и како је Јеванђеље рекло: Сила Свевишњег осјенила је утробу Пресвете Дјеве Богородице. Оно најљепше што има овај свијет и људски род то је као уздарје дало Богу који се зачео на данашњи дан и родио се девет мјесеци после тога“, поучавао је Владика будимљанско-никшићки.

Запитао је шта је то што је најљепше и што може овај свијет да да.

„То је мајка, мајку је дао овај свијет Богу да се роди у овом свијету – Пресвету Богородицу и зато је ми данас славимо. Ово је празник сваке хришћанске душе, која треба у себи да породи Христа Богочовјека, да душа породи у себи Христа богочовјека, да ми кроз овај празник примимо Бога у себе, да се Он настани у нас и да се тиме спасимо, јер смрт душе је одвојеност од Бога, а живот вјечни је присаједињење Богом и причешћивање Њиме као што смо се ми на овај велики, дивни, славски, свечарски дан овдје окупили и причестили живим Богом и Светим тајнама Христовим“.

„Пресвета Богородица, коју смо као најљепше што је овај свијет имао и историја, принијели Богу на дар и постала мајка Сина Божјег, нека нас све својим молитвама и благословима загрли и учини да и ми, макар најмањим дијелом постанемо послушни и спремни да узвратимо љубављу на љубав Божју како је Она на данашњи дан то имала“, поручио је Преосвећени Епископ Методије.

Након Литургије услиједила је празнична литија око храма са читањем светог Јеванђеља.

Владика Методије благословио је славски колач и жито у част црквене славе.

Заједничарење је настављено уз трпезу братске љубави. Домаћин славе идуће године биће Родољуб Ћорић.