Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије обавио је, на Томину недјељу, 23. априла 2023. године, освећење храма Светог апостола Томе, у Подбишћу, код Мојковца.

У свечаном чину освећења новоподигнутог храма молитвено је учествовао вјерни народ овог краја и гости сабрања, међу којима: Владислав Маслеников, амбасадор Руске Федерације у Црној Гори, предједници Општине и СО Мојковац Веско Делић и Марко Јанкетић, предсједник СО Тиват Миљан Марковић, предсједник СО Жабљак Иван Поповић, предсједници ЦО Мојковац и Будва Радоња Вуковић и Марко Царевић, те представници друштвено-политичког живота Црне Горе.  

Литургију је појањем пратио дјечји црквени хор Светих Јоакима и Ане из Мојковца.

Ријечима архипастирске бесједе обратио се Преосвећени Епископ Методије, захваливши Господу што нас је удостојио да се овај храм, овдје, на земљи Раденовића, сазда и подигне у љепоти и сјају небеском, него је учинио да се данас, у Томину недјељу, освешта.

„То је, поред свих дарова Божјих великих и небројених, којима Он људски род обасипа од постања до данашњег дана, а све не би ли нас извео на пут спасења  подигао из понора и блата највећег ропства гријеха, смрти и ђавола у коме заваљен лежи људски род, даде нам ове дивне и свијетле дане празника Васкрсења Његовог. То васкрсење Христово не бисмо ми славили данас кад би се оно само и једино на Њега, Његову личност и тијело човјечанско односило, када са Његовим васкрсењем, као што каже апостол Павле, не би сви мртви васкрсли из рода људског. Онда то васкрсење Христово није само један историјски догађај као што је Његово распеће, него је то свечовјечански догађај свих свјетова са којим смо сви ми, понаособ, људи који су створени руком Божјом, родили се и који ће се рађати на овој земљи, неразлучиво спојени са Христовим васкрсењем, који у Њега вјерују и за Њим слиједе“, казао је Владика.

Додао је да су преци наши вјековима, овдје, између ових гора, у овим брдима, шумама и планинама, молили се и чували оно што је најпретежније за човјека и за народ Божји.

„А то је да човјек не живи само о хљебу и да он није само тијело, потпуни човјек је и душа, а овдје смо се данас сабрали да прославимо овај дивни, величанствени дан када смо освештали храм Светог апостола Томе у коме ћемо, ако Бог да, да освештавамо своју душу и своје тијело, да чувамо оно што је најпретежније и најврједније у свим свјетовима а то је своју душу, да чувамо оно што су знали да чувају наши преци који су овдје живјели и оно што су нама предали у аманет, а то је жива, живоносна вјера, вјера у васкрсење Христово, та златна нит која се протеже кроз све вјекове, ево двије хиљаде година с душе на душу и на уши оних који примају и оних који предају вјеру и свето предање до данашњег дана“, бесједио је Епископ Методије.

Навео је да је Митрополит Јоаникије, који данас није могао бити у Подбишћу, јер је у Светој земљи, на Христовом гробу, један од најзаслужнијих, у протеклих 20 година, васкрсења вјере  Епархији будимљанско-никшићкој, са свим људима и сарадницима који су се око њега окупили, а он их окупио око Христа Бога живог и васкрслог.

„Он је одредио да овај храм буде посвећен Светом апостолу Томи, зато што је ово мјесто било протеклих деценија чувено по некој сумњи и невјерју, па нека буде овдје апостолу Томи посвећен храм да васкрсне вјера као што се утврдила и у коју се увјерио на данашњи дан Свети апостол Тома. Запамтите једну ствар: поред свих тих великих ученика и апостола Христових, тај дивни, од проповједи, од Кане галилејске, од почетка чуда Христових, кад је почео да мисионари, проповједа; прво чудо је чудо у Кани галилејског, па до последњег, оживљавања Лазара Четвородневног, од проповједи и свједочења Светог Јована Крститеља који је о Њему говорио, све до Гетсиманског врта гдје се Христос, у крвавом зноју и агонији, молио да га заобиђе чаша страдања, ако је могуће, али опет каже: Нека не буде моја воља, него како ти будеш хтио, Оче“.

„Закључак који је из цјелокупне те мисије Христове произишао, изрекао га је једино, није ни Марија Магдалина која Га је пратила и прва на гробу била, није ни велики апостол Стијена Петар то рекао, кад га је исповједио као Христа и Господа, него онај који је највише сумњао и био најколебљивији, кога је његово сумњичаво срце сламало, па кад је у први дан Васкрсења када су били ученици сабрани а јавио им се Христос, није био међу њима, као што каже Јеванђеље. Они му преносе и свједоче: Био је, јавио нам се васкрсли Господ, а он каже: Ако Га ја не будем видио и не будем ставио прсте у ране Његове од клинова и руку у ребра Његова од копља направљену, и будем Га видио и опипао, нећу вјеровати ако ми се не јави“, рекао је Владика.

У данашњи дан, додао је Владика, му се јавља, долази Христос као што походи народ свој двије хиљаде година.

„Тако и Томи долази у данашњи дан кроз затворена врата, а у истинском материјалном тијелу свом, васкрслом које је нова твар. То је тијело које је потпуно почињено духу и које слуша у потпуности Дух и пролази кроз другу материју, јавља се кад хоће и постаје невидљиво исто кад хоће. Препознају га кад он то хоће, а остаје непрепознатљив ако он тако хоће. Тако се јавља апостолу и ученицима и зове га да приђе: Стави прсте своје у ране моје и руку у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран. Прилази Тома, не ставља ни прсте, ни руку у ране Христове, него пада на кољена и изриче оно што ниједно људско биће није изговорило до тада. Бог је оставио да то изговори најсумњичавије срце, преплашено које је чекало Христа васкрслог: Господ мој и Бог мој“.

„Сви су Га исповједали као Христоса, помазаника Божјег и Сина Божјег, али Га нико није исповједио као Тома, први, на данашњи дан, а то је њему Господ оставио да уради, да Га исповједи као самог Бога. Зато је Митрополит Јоаникије желио овдје да њему буде посвећен храм, да сви они који су, и ако су икад, посумњали у васкрсење Христово, падну на кољена и кажу: Господ мој и Бог мој. Нека тако буде жива душа наша као што је Христос васкрсао, нека тако васкрсне и вјера наша у Њега васкрслог као што је била та вјера васкрсења толико жива и присутна у прецима нашим и свима онима који су, прије њих, овдје живјели“, бесједио је Епископ Методије, поручивши да смо сви једно у Христу васкрслом и из нашег односа према Оцу небеском, који остварујемо преко Христа, а у Духу Светом, црпимо свој хришћански, небески идентитет.

Захвалио је свима који су, на било који начин, допринјели да овај храм у љепоти засија, а он ће, закључио је Владика, на прави начин засијати када се буде испуњавао боготражитељским душама и буду се савршавале Свете Тајне Христове.

„Нека их Бог благослови, тиме они дају диван примјер будућим генерацијама које буду овдје живјеле и на овом светом мјесту се Богу молиле“.      

Црква Светог апостола Томе почела је да се гради 2015. године. Земљу је дала породица Раденовић, међу којима се почела рађати идеја о изградњи храма.

У име Одбора за изградњу храма обратио се  Бранислав Раденовић, поздравивши Владику Методија, свештенство, амбасадора Руске Федерације у Црној Гори, страначке прваке, предсједнике Општина, госте из Републике Србије и бројних црногорских градова.

„Захваљујем свим донаторима, који својим искреним чињењем помогоше изградњу наше цркве, било у новцу или раду, захваљујем нашим суграђанима, који не дозволише да се неимари, током градње наше цркве, осјећају као странци, свим градитељима, неимарима захваљујем на стрпљењу, повјерењу и разумијевању. Захвалност и фрескописцу за лијепо осликану цркву. Захваљујем мојој снахи Драгици Вукомировој Раденовић, која са својом дјецом отвори срце и поклони плац на којем расте наша лијепа црква. Уважени Владико, захваљујем Вам се, још једном, на учињеној радости“, казао је Раденовић.

Заједничарење је настављено уз трпезу братске љубави.