Током Свете Архијерејске Литургије, коју је, уз саслужење бројног свештенства и монаштва, у суботу 6. априла 2019, служио у храму Зачећа Светог Јована Крститеља у Страшевини код Никшића, Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије осврнуо се у својој бесједи на догађаје, који су, ових дана, узнемирили вјерни народ у Црној Гори.  

На мети безумних, најприје, се нашао храм Светог великомученика Георгија, у дробњачком селу Дубровско, а одмах, потом, најављено је и рушење Крстионице на Михољској Превлаци. Ове догађаје, по ријечима Његовог Преосвештенства, потребно је сагледати из хришћанске и историјске перспективе.

„Ко год помиње Превлаку треба да зна да је ту древна светиња и да је ту утемељена Светосавска епископија Зетска, славна и велика, из које је израсла, касније, Митрополија црногорско-приморска и да су непријатељи православне вјере срушили тај манастир средином 15. вијека. Од тада до дана данашњег православни српски народ Боке Которске и шире жели да се та светиња обнови“, казао је Преосвећени Епископ.

Истакао је да је ова древна светиња била поштована и док је била у рушевинама, као да је у пуном сјају, јер је то мјесто свето и пресвето.

„Тамо су промироточиле мошти Превлачких мученика и наш Митрополит, последњих 20 година, труди се да обнови ту светињу, а они који о томе, тобож, одлучују немају повјерења у њега да ће он то урадити како ваља. Кажу многи да немамо ни право, а како немамо право да обновимо светињу гдје је била наша Епископија, гдје смо укоријењени и утемељени“.

„Онај ко каже да немамо право на то он нам, заправо, одузима право на постојање, на име, на живот“, констатовао је Владика.
Напоменуо је да је Митрополит више пута покушавао с њима да се договори о обнови, али се одуговлачило „преко сваке мјере“. Ипак, истакао је Преосвећени Епископ, светиња живи, светиња је заживјела.

Нагласио је да оно што Црква тражи јесте да обнови своју светињу и да се за то примијени највећа постојећа струка.

„Радили су људи од струке, урадили пројекте, а то се и даље одуговлачи. Није урађено ништа на тој светињи без сагласности државе. Једино што је урађено  без дозволе је Крстионица. Видјели смо да свака обнова почиње од духовне обнове и некад је то било, прије 10-15 година, много више, а и данас имамо, пуно још некрштеног и непросвећеног народа. Свештеник Мијајло Бацковић са омладином почео је крстионицу да она буде символ и припрема за обнову велике светиње на Превлаци. И то је сад проблем, а није проблем што су кочили деценијама обнову наше највеће светиње из које су израсле све остале које имамо. Бојим се да су они, који данас хоће да руше Крстионицу на трагу и путу оних, који су рушили свети манастир Светих Аранђела на Превлаци средином 15. вијека. Бојим се да то има неке везе“.

„Истина, тада нам је рушио светињу народ друге вјере, а данас, као што се потврдило на другим примјерима, оно што су нам некада жељели наши непријатељи то сада, често, извршавају и пријете да ће извршити људи из нашег народа. Докле смо ми то дошли? Је ли се власт толико отуђила од свог народа? Да је било спремности за разумијевање и за дијалог од стране државе давно бисмо превазишли ове проблеме. Ми не можемо да одступимо до своје вјере, нити од свог имена, својих отаца и праотаца, својих светаца и својих светиња. То треба свакоме да буде јасно и безуман је онај ко би нас на то принуђавао“, поручио је Владика будимљанско-никшићки.

Владика је закључио да је потребан разговор и да, прије свега, будемо људи. Као што је говорио наш Свети Патријарх Павле: Будимо људи!

„Он је то говорио и нама свештеним лицима, онима који су на власти, онима који су близу и који су далеко, и пријатељима и непријатељима. Ајмо да будемо људи! Да кренемо од тог основног темеља, па, као што пјева народна пјесма, ласно ћемо ако смо људи, лијепо ћемо се договорити и око највећих проблема. Могу људи да превазиђу све ако желе и хоће, нарочито ако су хришћани, ако желе да угоде Богу и мисле о добру свог народа“.

„А они који мисле само о себи, о свом положају и својој, како-тако, стеченој имовини, ту има великих проблема, нарочито, ако је та имовина стечена грабежом, што често бива. Све то види овај народ. Али, опет, да се Богу помолимо, да се вратимо Њему, да Он излије своју мудрост, своју доброту и своју милост на све нас, на оне који различито и супротно мисле једни од других. Да Бог на све нас излије своју милост, своју доброту, своју благодат, своју свјетлост и свој мир, па ћемо онда, уз Божју помоћ, наћи начин, наћи пут, излаз, мир, радост и сваки напредак, ако Бог да“, закључио је Преосвећени Епископ Јоаникије.