У Словенском културном центру у Никшићу, у сриједу 11. априла 2018, представљена је књига „Ухваћени у вршењу својих права“ аутора др Владимира Лепосавића.
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије је казао да се Лепосавић актуелним и сложеним питањем идентитета не бави само као правник, већ се, поред његовог личног знања, користи и културом уопште.
„Он се на један лаган начин, пошто је ипак његова струка и тематика право, дотиче и тема из културе, дотиче се Косовског завјета, предања, традиције, а нарочито нас радује што се дотакао и ових болних питања, која муче нас у Црној Гори. Изнио је свој став о НАТО агресији на СР Југославију и са правне тачке гледишта, а то не треба никако да испустимо из вида, јер је у питању голо насиље“, рекао је Владика.
Додао је да српски народ карактерише то да трауме дуго носе, али да временом дају прави одговор на проблеме.
„Надамо се да ћемо када мало преболимо ове трауме које су нас снашле, а ту нам је веома важна и правна мисао, дати праве одговоре на проблеме који су нас задесили крајем 20. и почетком 21. вијека. Увијек је наша историја била у знаку борбе за сопствени идентитет. Др Лепосавић је анализирао припрему и спровођење референдума и проглашење побједе на референдуму, указао је на кључне злоупотребе које су се догодиле, а још је опширније питање како је донијет устав независне државе Црне Горе, којим је са једне стране Црна Гора дефинисана као грађанска држава, али су тамо, заправо, провучени неки параграфи, карактеристични за националну државу“, казао је Владика Јоаникије.
Књига Владимира Лепосавића, по мишљењу доц. др Душана Крцуновића, представља риједак и узоран примјер бављења идентитетским темама, питањима и правима српског народа на крајње објективан, правнички прецизан и научно утемељен начин. Крцуновић сматра да је оспоравање националних и идентитетских права постало једна од главних одредница у личном и колективном курикулуму припадника српског етноса у Црној Гори.
„Да апсурд буде већи, њихово обесправљивање легитимизује се наметањем колективне кривице за неповољан правно-политички положај. При том је тај положај перманентне дискриминисаности кодификован црногорским Уставом из 2007. Лепосавићеви стручни коментари појединих идентитетских ставки из важећег Устава сажимају се у оквиру узнемирујућег закључка у ком се каже да је „главно обиљежје новог највишег правног акта, као својеврсне личне карте државе, његов инструментални карактер у подухвату уклањања трагова присуства српског народа у политичко-правном животу и, последично, затомљења националних и идентитетских права Срба односно њиховог идентитета као таквог“, навео је Крцуновић.
Доц. др Будимир Алексић запажа да Лепосавић, анализирајући дискриминаторски и антисрпски устав, с правом закључује да је његовим усвајањем „створен правни оквир за спровођење културног геноцида над српским народом“, што су потврдили резултати пописа становништва, спроведеног 2011. године.
„Аутор даље констатује да је овај дискриминаторски устав један од „најтврђих“ устава на свијету, јер је уставотворац желио да „једном за свагда осигура пројектовану будућност“, али се та његова нада и амбиције „распршила кроз прва два члана тог истог устава“. Наиме, како запажа наш аутор, одредба да Црна Гора не може ступити у савез са другим државама“, у колизији је са одредбом која потврђује да сувереност државе припада грађанима“, оцијенио је Алексић, додајући да, разматрајући облике дискриминације српског народа, аутор говори о правној ситуацији и фактичком стању – анализира угроженост српског језика, угроженост вјерских права српског народа, говори о дискриминацији у погледу гарантоване заступљености у скупштини Црне Горе и скупштинама општина, те гарантоване заступљености у органима државне управе и јавним службама.
„Налазимо се у стању етно стреса, а то патолошко стање настаје онда када имамо дисфункционално функционисање и тако сви ми Срби у Црној Гори већ тридесет година функционишемо, под константним притиском да би се измијениле наше личне и колективне одлике и карактеристике“, рекао је, између осталог, аутор др Владимир Лепосавић.
„Кад је човјек дискриминисан национално он трпи као грађанин. Свеједно је, у суштини, због чега некога дискриминишете, он је, на крају, као грађанин понижен, он нема своја права, не може да оствари своје интересе, своје потребе, престаје да постоји као такав. Морамо се борити колико год то било тешко, свако онолико колико може и то не чини нас мање грађанима, нити националнистички расположеним. Не, то нас чини здраворазумским бићима, да не дозвољавамо, колико можемо, свако у својој сфери, да нам се намеће концепт кривице“, поручио је пред никшићким аудиторијумом доц. др Владимир Лепосавић.
