У трећу недјељу по Васкрсу, Недјељу жена мироносица, 30. априла 2017, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије освештао је, у послијеподневним часовима, темеље храма Светог Јована Владимира, који ће се подизати у Загорју код Берана.

Преосвећеном Епископу приликом освећења темеља саслуживало је свештенство беранског намјесништва и монаштво манастира Ђурђеви Ступови.

Вјерном народу, сабраном поводом радосног догађаја почетка градње нове светиње, архипастирском бесједом обратио се Владика Јоаникије, који је казао да је Христова побједа над смрћу и наша побједа, а радост коју је донијело Христово васкрсење цијелом свијету запљускује и наша срца, наше мисли и наше душе, оснажује их и охрабрује.

„Свети Јован Владимир, пострадао прије хиљаду година, је први међу првима и први српски краљ светитељ. Ми смо данас далеко од тог времена, али је, исто тако, Свети Јован Владимир био далеко од ових расправа данашњих ко су били Срби, ко Црногорци, ко су били некада, ко су сада. Тада се нијесмо тако дијелили. Свети Јован Владимир својим житијем задивио је цијелу васељену. Краљ и владар једне мале земље, али слуга Христов. Њему је вјера била на првон мјесту, као и владарима послије њега од Немање па на овамо из доба светородне лозе Немањића“.

„Прво је вјера врховна вриједност, онда народ, затим држава и остали послови који се у држави обављају. Постојала је хијерархија вриједности, а то се види, нарочито, по томе што му је вјера, односно Бог, био на првом мјесту. Када је сазнао да му се припрема завјера он се није препао смрти, него се препао једино тога да не поклекне и молио се Богу да истраје на путу правде“, казао је Владика будимљанско-никшићки Јоаникије.

Он је додао да Светог Јована Владимира и његову супругу Косару, која се такође поштује као Света, можемо прогласити за заштитнике брачне љубави, породице и домова.

„Пошто подижемо ову црквицу овдје прогласићемо Светог Јована Владимира, краља Зетског, великомученика и Косару за заштитнике овог мјеста, ових домова и породица, јер нема љепше приче о брачној љубави него што је прича о Светом Јовану Владимиру и Косари. Његово житије је по свему чудесно. Кратко је живио као и многи светитељи, али је живио за славу Божју, за Царство Небеско. Издат од својих сродника, против њега кована завјера, као против Христа, и онај крст Светог Јована Владимира који штити Црну Гору и православље у Црној Гори је крст који је он тражио да му се додијели када је долазио на договоре као знак вјере. Он је својом крвљу обагрио тај крст и отуда сила светости тог крста и велико знамење о коме и Његош пјева“, поручио је Преосвећени Епископ Јоаникије.