Епископ Јоаникије у Томину недјељу служио Литургију у никшићкој Саборној цркви

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у Другу недјељу по Васкрсу – Томину, 23. априла 2017, Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу.

Владици је саслуживало свештенство никшићког архијерејског намјесништва узмолитвено учешће вјерног народа.

У литургијској бесједи Преосвећени Епископ Јоаникије је казао да се на свети дан Антипасхе, Томине недјеље присјећамо драме свечовјечанске и свекосмичке - Великог петка и смрти Христове.

То је била исцјељујућа, искупитељна, обнављајућадрама, која јеразријешена Христовим васкрсењем, ауз ову богочовјечанску драму, према ријечима Његовог Преосвештенства, сагледавамо и нашу људску драму да су и Свети апостоли Христови, очевици Његових чудесних дјела, слушаоци Његових Божанских ријечи, повремено, имали тешкоћа са вјером.

„Апостол Петар, који се зарицао да, и ако сви издају Христа, он ће остати вјеран, а Господ га кротко опомиње: Петре, Петре, докле пијетао не запјева три пута ћеш ме се одрећи. Каква је тек била Јудина драма.То је отпадништво, али је исто трагедија једног човјека, а видимо и не мању драму него Петрову, Томину драму“.

„Васкрсао Господ, јавио се својим ученицима, али, по промислу Божјем, ту није био Тома. Они који су видјели Васкрслог Господа и сами су саваскрсли са Њим, јер су се испунили вјером, радошћу неисказаном, неизрецивом, неуништивом, дотакли се вјечности Христове у којој је и наша вјечност“, рекао је Владика будимљанско-никшићки.

Он је додао да се Томино срце, сигурно, радовало у својим дубинама када је чуо да је васкрсао Господ, али то за њега није било довољно. Богочежњива душа, предубока, није јој довољно то што чује, него хоће и да види.

„Још каже: Докле не видим ране од клинова и не дотакнем се рукама мојим тих рана не могу вјеровати. Овдје је била највећа провјера, али она провјера која је са добром намјером, не са злом, не са скепсом, подозрењима, као што смо ми врло често склони да изједначимо Томино невјерје са разним нашим невјерјима и сумњама. Тома је достигао до једног степена, али то му је било мало, хтио је више, вапио је за сусретом са Господом. Када се говори о Томином невјерју то је само зато да више истакнемо његов крст који је понио“.

„Није Тома отпао него је само тражио да види свог Господа, Онога Који је на крсту издахнуо и копљем прободен, Онога Који је са крста скинут и сахрањен, као обични човјек, мада је Његово страдање, Његова смрт и сахрана, све то је ималоискупитељски значај за цијело човјечанство, за сва покољења, за цио род Адамов, за цијелу творевину. Он је тежио право ка Господу, хоће да види свог Господа, да се лично увјери идотакнеруком својомрана Његових. Господ га је тога удостојио“, бесједио је Преосвећени Епископ Г. Јоаникије.

Јавио се апостолима, и тада када је Тома био присутан, и пред свима га позива Господ да се дотакне рана Његових, које су се још препознавале.

„Свети пророк Исаија давно је пророковао: Раном Његовом ми се исцјелисмо. То се односи на Тому.Када се Тома дотакао ребара Господњих узвикнуо је: Господ мој, Бог мој. И Тома је васкрсао са Господом, јер пребивање у невјерју, сумњи, у помрачењу невјерја, иако је Томино невјерје било, заправо, тражење, али је било са великим душевним распињањем, пребивање у невјерју, дакле, личи на смрт. Невјерје је као смрт, а вјера је васкрсење и исцјељење. Рана Господња која је Тому излијечила, излијечила је свакога који није вјеровао, па је повјеровао. Зато, драга браћо и сестре, данас, ову недјељу тако свечано празнујемо и називамо је другом Пасхом, другим Васкрсењем“, поручио је Његово Преосвештенство владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Литургију је појањем пратио хор Преподобне мати Ангелине из Никшића.

Сабрани вјерници приступили су Светој Тајни причешћа.