Литургија на Источни петак у манастиру Самограду
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на Источни петаки спомен Светих апостола Иродиона, Агава, Руфа, Асинкрита, Флегонта и Ермија, 21.априла 2017, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Самограду.
Саслуживало је свештенство и свештеномонаштво Епархије: протојереј Синиша Јанковић, јереји Зоран Бубања и Милош Цицмил, о. Николај (Стаматовић),игуман манастира Златеш и јеромонах Евстатије (Драгојевић), сабрат манастира Ђурђеви Ступови.
У литургијском сабрању молитвено је учествовао вјерни народ овог краја од којих је један број приступио и присајединио се Светим Тајнама Тијела и Крви Христове.
Ријечима архипастирске бесједе обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије, говорећи о данашњем празнику,који је посвећен Пресветој Богородици у спомен чуда које је Она учинила у Цариграду над изворому Патријаршији константинопољској.
Освештан је и преломљен славски колач и жито поводом празника Источног петка, који ће се, благословом Његовог Преосвештенства владике Јоаникија, убудуће прослављати као храмовна слава порушене црквице, која се налази у непосредној близини манастирског храма у Самограду.
Монахиња Епистима (Стељић), настојатељица манастира, је заједно са породицом Марковић из Берана припремила трпезу хришћанске љубави.
Манастир Самоград je посвећен Св. Великомученику и исцјелитељу Пантелејмону.
Самоград датира из раног хришћанског периода (IV - VI вијек нове ере). То је јединствен манастирски простор на којем се налазе остаци зидина двије цркве, од којих је једна из ранохришћанског периода, а друга саборног типа, очигледно моравског стила из периода Немањића.
Манастирски простор обухвата 1,2 хектара, терасастог облика у три нивоа, а окружен је са седам стијена (кликова) који се уздижу у висину од 40 до 80 метара, правилно распоређених у круг. Видни су остаци бедема између кликова. У неким документима се још назива седмоклики град или камен-град. Помиње се податак да је Самоград био јак духовни, културни и економски центар све до најезде Османлија када је, по неким подацима, похаран и спаљен 1452-1454. године.
