Празник Уласка Исуса Христа у Јерусалим– Цвијети прослављен је у недјељу 9. априла 2017. у Бијелом Пољу Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Господин Јоаникије и Литијом која је ишла од цркве Светих Апостола Петра и Павла до центра града.
Бесједећи испред цркве Светих апостола Петра и Павла по повратку са Литије у којој је било највише дјеце, епископ Јоаникије је истакао да је Господ прије свога страдања, прије него што је самога себе принио на жртву и примио распеће и смрт на Крсту, ушао у Јерусалим, у град у којем ће принијети жртву за све нас.
„И препознао га је народ, нарочито дјеца, људи добре воље и срца, сви су се обрадовали великом радошћу иако је Он ушао скромно. Не као владар, као побједник из рата јашући на бијелом коњу и организујући помпу и дочек, него је ушао скромно на магарету као обични човјек. Али, у њему који је имао обличје обичног човјека народ је препознао свога Спаситеља."
"Његова Божанска сила пројавила се много пута, кроз неке чудесне догађаје као што је било васкрсење Лазарево. И Лазареву суботу и празник Цвијети ми заправо празнујемо као један дан, један празник, јер оно што се догодило са четвородневним Лазарем, када га је Господ једним позивом и једном божанском ријечју пробудио из мртвих, васкрсао и оживио, то се исто на један другачији начин догодило са многим душама у Јерусалиму које су биле обузете својим бригама, заборавом и равнодушношћу.Када се појавио Господ као обични човјек, у њиховим срцима се појавила чудесна радост под дејством Духа Светога, па су почели да му пјевају –Осана на висини, благословен који долази у име Господње!, а то је она пророчка пјесма коју је Цар Давид пјевао инамијењена је Месији, Спаситељу свијета“, рекао је владика Јоаникије.
"Оно што се некада давно догодило, прије два миленијума није изгубило ништа од свога значаја, љепоте и дејства. Ево данас у Бијелом Пољу имамо једну такву свечаност која је била у светом граду Јерусалиму, када је Господ Исус Христос ушао у свој град, а то значи да је Он и данас присутан међу нама, јер не бисмо имали другога разлога да се окупимо, него да прославимо име Божје и онога који нам даје нови живот, који обнавља нашу природу, душу, заједништво, љубав улива у наша срца, препорађа, уздиже нас и подиже, ослобађа од наших брига, злопамћења, мржње, пакости и свега онога што човјеку не приличи, а зашта се човјек често веже и чиме испуњава своју душу иосјећања."
"А ево ми данас носимо ове врбове и палмове гранчице, као што се то носило у Јерусалиму, а та зелена боја и цвијеће су симбол и знак васкрсења Христовога, новог живота и побједе над смрћу. Данас смо ми кроз град Бијело Поље послије свете службе и причешћа, кренули да посвједочимо славу овога празника и да овај град окадимо мирисом тамјана, да узнесемо славу имену Божјем, да ово процвјетало цвијеће које мирише пронесемо као симбол васкрсења Христовог, јер све на овом свијету је симбол веће у дубље тајне у коју понире људски ум. Па овај мали цвијет који је процвјетао крије тајну неба и земље и Божјег благослова. И зато славимо име Божје, благодаримо му на свему, наваздуху који дишемо, на води коју пијемо, на земљи којом ходамо и која нас храни, зато треба да чувамо и ваздух и земљу и воду, али на жалост ми смо то загадили као што смо загадили своје душе заборавом у које купимо таму и гријех, злопамћење и мржњу од чега треба да се ослободимо. А онај ко нама даје слободу од гријеха и смрти то је побједитељ смрти и спаситељ свијета – Господ наш Исус Христос, кога славимо са Беспочетним Оцем, његовим благим и Животворним Духом."
"Славимо Његово оваплоћење, Његово чудесно и спасоносно искупитељно дјело, клањамо се Крсту и Гробу Господњем. И тај Гроб цјеливамо не само као гроб Христове смрти него и гроб из којег је васкрсао– гроб знамења Васкрсења Христовога. И зато, ми поштујемо сваки гроб, јер гробови крију тајну вјечнога живота. И када сахрањујемо своје миле и драге ми их испраћамо са надом у опште Васкрсење, јер је Господ својим Васкрсењем учинио и нас заједничарима и причасницима Његове славе, васкрсења и побједе над смрћу. То је наша вјера предубока, прелијепа, неисцрпна, треба да се увијек поучавамо у светој вјери православној, она нас оплемењује, даје наду снагу, нови живот и нову радост."
"Нека буде срећан и благословен овај свијетли празник свима вама. Па ево ова црква слави Свете Апостоле Петра и Павлаи овдје је дивно за Петровдан, али ништа мања свечаност овдје није и за Цвијети а нарочито на Васкрс, који свима нека вам дође на радост, здравље и спасење, амин Боже дај“, бесједио је владика Јоаникије.
